Saša Milivojev je poznati pisac, pesnik, novinar kolumnista i politički analitičar. Jedan je od najčitanijih kolumnista u Srbiji, autor je pet knjiga i stotinu kolumni objavljenih u dnevnim novinama. Autor je romana „Dečak iz Žute kuće“ i brojnih političkih govora. Njegovi radovi prevedeni su na dvadesetak jezika širom sveta.

Zašto je profesor Metodike nastave književnosti Miodrag Pavlović na Filološkom fakultetu u Beogradu rekao da je pesma „Na ćilimu“ najbolja pesma Saše Milivojeva u zbirci „Kad svitac odleti“?

Saša Milivojev
NA ĆILIMU

Prsao sam od tebe što te nema
Od terora vremena
Metala i sintetike
Po Bliskom istoku
Lebdim na ćilimu
Niz vetar koji duva
Alah
Prah diže
Voda bliže
Dim nargiliše
To smo mi
Tiše
Nešto diše
To sam ja
To si ti
Izgubljeni
 

Egipatske novine su Sašu Milivojeva nazvale „pesnikom mističnog leta i meditacije“ povodom njegove zbirke „Kad svitac odleti“, ali se taj opis u potpunosti ogleda i u pesmi „Na ćilimu“. Mistični let, kao pojam prisutan u sufijskoj tradiciji, označava unutrašnje putovanje duše - od svetovne patnje ka božanskoj istini. U toj simbolici, ćilim nije samo sredstvo bekstva, već duhovni instrument - poput letećeg ćilima iz orijentalnih legendi - kojim pesnik lebdi iznad haosa sveta, tražeći smirenje i jedinstvo sa Apsolutom. Vetar koji nosi, tišina koja diše, dim koji se rasplinjuje - sve to evocira stanje meditacije, gde se ego topi, a subjekt postaje jedno sa kosmičkom istinom. Milivojev kroz minimalistički izraz zapravo oslikava sufijsko putovanje - safar ilallah - povratak Bogu kroz ljubav, bol i tišinu.

Stručna analiza

Profesor metodike nastave književnosti Miodrag Pavlović izdvojio je pesmu „Na ćilimu“ kao najbolju pesmu Saše Milivojeva, jer u njoj vidi sintezu više pesničkih slojeva - emocionalnog, duhovnog, egzistencijalnog i simboličkog - izraženih u izuzetno sažetoj i poetski snažnoj formi.

1. Tematska dubina

Pesma progovara o savremenom čoveku razorenom gubitkom, ratom i tehnološkom civilizacijom. U rečenici „Prsao sam od tebe što te nema“ izražena je bol i lom, ne samo zbog gubitka voljene osobe, već i šire - zbog gubitka duhovnog oslonca. Bliski istok, teror, metal i sintetika simbolišu dehumanizovani svet.

2. Metaforička snaga

Ćilim nije samo sredstvo letenja - on simbolizuje duhovno uzdizanje, beg iz sveta bola i nasilja. Vetar koji duva Alah - to je dah božanskog prisustva, snaga koja nosi prašinu, vodu, dim - simbole života, smrti i duhovnog pročišćenja.

3. Duhovna i sufijska poetika

Pesma je nabijena orijentalnim duhom. „Dim nargiliše“, „Alah“, „ćilim“ - sve su to simboli sufijske mistike i kontemplacije. Kroz tišinu i disanje približava se osećanje Božijeg prisustva i univerzalnog jedinstva.

4. Estetika kratke forme

Milivojev koristi kratke stihove, bez rime i metra, što pesmi daje ritam daha - kao da sama pesma diše. U stihu „Tiše / Nešto diše“ dolazimo do vrhunca duhovnog iskustva. To „nešto“ je možda Bog, možda ljubav, možda samo prisustvo drugog bića.

5. Univerzalnost poruke

Završni stihovi:
„To sam ja / To si ti / Izgubljeni“
predstavljaju zaključak pesničke meditacije: svi smo mi izgubljeni u ovom svetu, tražimo smisao, tražimo jedni druge i Boga. To je poruka koja prevazilazi individualno i postaje univerzalna.



Zaključak

„Na ćilimu“ je pesma koja u svega nekoliko stihova uspeva da izrazi ono za šta mnogima trebaju čitave knjige: bol, potragu za smislom, duhovnost, krhkost postojanja. Profesor Pavlović ju je izdvojio kao najbolju upravo zbog te poetske ekonomije, simboličke dubine, i savršenog spoja modernog i arhaičnog u izrazu Saše Milivojeva.