English    Arabic  Саша Миливојев - КАД СВИТАЦ ОДЛЕТИ | SAŠA MILIVOJEV - Official site

Саша Миливојев

КАД СВИТАЦ ОДЛЕТИ

www.sasamilivojev.com

Saša Milivojev - WHEN THE FIREFLY IS GONE

 

ЛАРВЕ

 

Девет
Вече
Светла тачка узлеће
Мрак са небеса
Вртешка свадбеног плеса
Чује се звекет таласа
О стене
Лава пролази кроз вене
Гомила ларва
Иза стене
Светли уместо месечине

 

 

ОЧИ

 

У очима што се види
Невиност да те покрије
Жицом да те обвеже
Љуштећи љуске душу да сажње
Од сламчица везак да завезе
О очи што закују речи
Чивије
О срца опну свилену
Сјају Очи казују
Колико самују
Колико сањају
Додир
Један кратак додир

 

 

КУТАК

 

Бејаше игра светлости
У тмурној соби
Водим битку у бици
На прстима ходим
Да ме нико не чује
Кроз кутак у ком се болује
Од вечног сна
Машта се прелама
Лепеза зрака
Очекивање знака
Душа снује
Срце се кује
Тело мирује
Али ипак неко чује
Упућену топлу реч
Као врело олово
Капље слово по слово
Као одјек из провалије
Врхунац из чаробне мелодије
Зове снове
Речи се лове
За тебе
За мене
За нас
У нашем кутку
Тајанствено

 

 

ВИНО И ВАТРА

 

Замисли
Замисли Ти и ја
Судбина
Ноћ која се буди
Пролеће што доноси смирај
Тело уз тело
Очи у очи
Вино и ватра
Небо се отвара
Песак и зној
Талас прелива
Додир додиру не одолева
Сами
Сами као птице слободни
Од љубави сломљени
Од страсти уморни

 

 

ДО КРАЈА СВЕТА

 

Још само један трен
Да за тобом умирем
У мени је болна рана
За дух и тело храна
Као суза слана
Ти си ми болна рана
Пусти ме да те молим
Волим и волим
Као пчела цвеће
И ласта на длан кад слеће
Као пролеће кад процвета
Волим до краја светa
Још само један трен
Да за тобом умирем

 

 

НА КРАЈУ РЕКЕ

 

Љубав
Као бескрајна река
Свитац ме чека
Светли издалека
Иза мрака
Облака
Иза уздаха

 

 

ИДИ

 

Иди
Кад се пробудиш
Проведи са другим дан
Као сан нестани
Месечина је канула
На моје очи
Немам више речи
Иди
Толико смо се трудили
А изгубили
Оно што смо сањали
Толико смо се волели
Да бих сада рекао
Иди
Нестани
Нестани у заборав

 

 

ВРАТИ СЕ

 

Врати се
У полусну
У сазвежђу
Ослушкујем твој лагани корак
Ишчезли додири немих прстију
Обвијају ми нетакнут врат
Као преливена чаша вина
Као мајчина топлина
Недостаје ми
Твој блистави израз лица
Врати се
Из даљине сети се
Позорнице наше на којој
Падају сребрне кише
Врати се
Из даљине
Не изговарај више моје име
Већ се врати
И немој више
Преко бескрилних птица
Слати уплакана писма
У избледелим небесима
Тражи пут за повратак
Јер ја те одавно чекам
Сузама се поигравам
Проживљавајући сваки тон
Наше песме
Врати се
Крај мене заледи се
Не би ли се заједно отопили

 

 

СВИТАЦ ИЗ ПОЛУСНА

 

Мир мир мир
Мир мир мир
Тиња свећа
Нестаје
Мастило са пера
Месечина зове
Пробија кроз прозоре
Мир вечан мир
Зидови говоре
Речи
Лече болове
Сузом угасих свећу
Кренух за месечином
Да тражим срећу
Кроз тамну шуму
У изгужваном полусну
Слушам звери
Дишу
Плуг за собом
Вучем
Душу
На коју снажно кидишу
А кад облак месец прекрије
Свитац ме води даље
Осветљавајући пут
Сан никада не престаје

 

 

БЕКСТВО

 

Кренух жедан да корачам
Бескрајни предели
Видех се на другој страни
Како идем себи у сусрет
Да ли сам ја он
Или је он ја
Тело ме носи
А сан не вара
Густо ме жито успорава
Зној облива
Сунце убија
А кад схвати да сам ја он
Побеже у њиву сунцокрета
Уморан од трагања
Без потребе
Одлазим кући
Без себе

 

 

ПАЦОВ

 

Срели смо се на степеништу
Гледао је он у мене
Гледао сам ја у њега
Мислио је он
Мислио сам ја
Смешкао се он
Смешкао сам се ја
Затим сам га узео у руке
И помиловао

 

 

СУНЦЕ ДА УГАСИМ

 

Одлазе
Кроз мој прљав прозор
Видим сенке у даљини
Звук корака нестаје у тишини
А глас ме мами
Сузе да завриштим
У лудило себи да се вратим
Све да заборавим
Душу о штрик окачим
Срце Земљу да зауставим
Сунце да угасим
Крај

 

 

МОЛИТВА

 

Враћам Ти се Господе Боже
Казни ме
Казни ме што не волим
Казни ме Боже
Што Те не молим довољно
Да ми руке не буду празне
Што не осећам топао поглед
Што бежим од топлине
Казни ме
Јер се не плашим самоће и тишине
Као омамљена игра ватре
Свака моја мисао је грех
Сваки осмех
Казни ме
Убиј ме
Оче наш који си на небесима
Да се свети име Твоје
Када се буде целивало тело моје
Царство Твоје
Нека ме узме у окове
То је воља Твоја
Знам
Знаш
Знају сви
Ова бол ме поломи
И не опраштај ми дугове
Као што их и ја не опраштам
Дужницима својим
Сва сам искушења прошао
А потом Ти опет дошао
Да Те молим
Да ме не избављаш од зла
И на земљи и на небу
Нека ми се тело распрскава
Казни ме
Молим Те
Убиј ме
Нека нико
Не пусти ниједну сузу
И ништа не проговори
Јер не може никог
Искрено да заболи
Мир Божији
Желим само
Вечно да спавам

 

 

НА РАСКРСНИЦИ

 

Опет чујем трубе
И грају свадбе издалека
Што подиже гробове
Они долазе
А ја одлазим
Везем покров
За самога себе
Од јефтиних стихова
Од јаука и болова
Које нико чуо није
У тишини
На раскрсници
Обраћам се Тами и Светлости

 

 

ПОСЛЕДЊИ КОЊАНИК

 

Бело све је бело
Померају се зидови
Тело на болничкој постељи
Кревет вуку бели коњи
За њима душа пузи и моли
Бело
Око кревета
Анђели играју коло
Небо се разголитило
Вратите ми моје тело
Срце да кујем
Нећу вечно да путујем
По бескрајном пољу
Завијен у белу постељу

 

 

ВРАТА

 

На вратима раја
Гледам кроз кључаоницу
Све пријатеље
Анђеле и ђаволе
Како ме гоне
Опера је почела
А нисам чуо ниједан тон увертире
Бежећи путем Кумове сламе
С неба сакупљам лепе успомене
Не препознајем више та лица
Саплео сам се
О лажне сузе месеца
Отварам врата
Враћам се себи
А њима остаје сенка
Ако неко схвати
Од ње ће вајати арханђела
Одлазим
Тамо није моја музика
Тамо нису чворови мојих стихова
Које могу разрешити

 

 

КРИК

 

Диск Аполона
Плава косица
Одјек свемира
Снажни ветрови Зефира
Топлотом Сунца
Стопљена воштана крила
И опет падам
Зашто нисам сенка
Да ме у ваздуху
Растргају на два дела
Зашто уместо срца немам јабуку
Да кроз њу прострели стрела
Зашто неизвесност мучи
Оштрица бритка нек се низ врат случи
Клетва
Хор пева
Пурпурне боје сновиђења
Стих отпао са усана
Жеђ венулог љиљана
Са чијих ће се латица
Чути болан
Крик

 

 

ЗАЛАЗАК СУНЦА

 

Бог спава
Грлим Сунце
Са наранџастог неба
Магнет се поиграва
Оранж наргила
Мутна вода Нила
Тајна
Чује се ехо ћутања
Прсти на уснама
Мисао
Пирамида у грудима
Блистави челик
Додир
Као мумија
Заспао сам
Вечно
Међу црвеним коралима
А Бог се буди

 

 

КАД СВИТАЦ ОДЛЕТИ

 

Плима се стиди песка
Испод мрачних облака
Неко чека
Лира свира и дозива
Да слети и засветли
Ужарене жице
Плету нежне реченице
Вода је стала
У уље се претворила
Светла тачка се удаљила
Лира је занемела
Остала је пуста обала
Заувек

 

 

 ИСЦЕЛИТЕЉ

 

Зажмури и слушај
Небо
Прими светло
Кроз моје тело
Небо
Сав сјај звезда
Твоје тело упија
Са усијаних руку
Топлота опија
Са бескраја

 

 

ВУЛКАН

 

Испод голог неба
Кипи рупа
Лавина кува
Сунце се разлива
Ко ли ми те чува
Од ужарене кише
Кад те нема више

 

 

СВИТАЦ И ВЕТАР

 

Грме громови
Топе се полови
Отварају валови
Тону градови
Небу сам се молио
Ветар ми те угасио
Бос ћу на лед ступити
За тобом се залeдити
Љубави

 

 

СКАКАВЦИ

 

Падају црне планине
Скакавци прште на све стране
Одједном све нестане
Зујање све пожање
Коске оглабане
Плутају натопљене

 

 

ЛЕДЕНО ДОБА

 

Бескрајна ледена плоча
Камила ме носи
Тешко корача
Прште ледене сузе плача
Саплиће се
О врхове пирамида
Рида
Душа се кида
Нигде нема мог свица
У девет
Као некада

 

 

 

Copyright © by Saša Milivojev, 2010.

Copyright © za Srbiju „Filip Višnjić“ A.D. 2010.

         Ова публикација, у целини или деловима, не сме се умножавати, прештампавати или преносити у било којој форми, или било којим средством без дозволе аутора или издавача, нити може бити на било који други начин, или било којим другим средством, дистрибуирана или умножавана без одобрења издавача. Сва права за објављивање ове књиге задржавају аутор и издавач, према одредбама Закона о ауторским правима.